Šnenokla - prilog za vreme

Strike a pose, you funky rose, ’cause monkey says so....Monday let’s go...

Vreme je uvek u pravo vreme.

Vreme je da težak san postane laka java.

Vreme je da beznačajne stvari, brojne učtivosti, grčevite zapanjenosti, prenaglašene skromnosti ispare i jednostavno mi staviš ruku na rame, obrišeš mi mrvice sa usana i nastaviš sa svojim nevaspitanjem.

U pravu je vreme.

Mi sve čekamo neki avgust, neko toplo veče, neki najosvetljeniji bulevar i neki osećaj pripadnosti, a suštinsku prazninu, umesto da se približimo vremenu i bez okolišanja, ne praveći se fini, upravljamo njime i zlostavljamo sva zadovoljstva da bismo tako ispunjeni nastavili put.

Vreme je i da se skrene, da se doda malo aditiva, da svakodnevica naraste i zamiriše na vanilu, da sapletem se o šnenoklu, otresem vanilin šećer sa krune, namestim je i podijum je moj. I tako sva rojalna malo bauljam po prošlosti. Taj zub vremena sa umrtvljenim korenom u kome, onako, smotano sa umočenim cipelama u šnenokle klizim i digestivno odmahujem.

Jesam volela. Jeste, voljena sam. Bila. Jesam prevarila. Jesam varala. Jesam uživala. Jesam podnosila i nepodnosila. Jesam krokodilske suze ronila. Jesam pažljivo hodala i nespretno završavala. Nestrpljiva bila, jer vreme oduzima i uzima suviše vremena.

Photo by MP

Vreme utekne dok šapućem.

Šapućem dok se ljubimo. Šapućem dok smo nežni, romantični, pričljivi o kojekakvim epizodnim rolama u sopstvenim životima. Šapućem kada padamo i još uvek se dižemo. Šapućem dok smo orgazmični. Šapućem kada ulazimo, kada izlazimo i razilazimo se. Potpuno idiotski. Sebe redovno pretplaćujem na idiotluke. Nepogrešivo kretenski je to vreme,a ja pizda.

A vreme, zapravo, može biti magični nesklad. Sunce pod mišku, kez da razvučem, poljubac da bude bučan, cipele u šnenokle umočiću.

Vreme je da ukus promenim, ti kalup zameniš, sreću da umesimo ne moramo, al’ da pokušamo, vreme je. 

Fiesta

Šta radiš?
- Odgledala sam noć.

Kako si?
- Proći ćeš.

Šta ima novo?
- Petak je.

Photo by MP

Gde si?
- Desno od želje da te vidim. Na stanici Gorim.

Glas ti je drugačiji?
- Hladna voda, masna tela,
  dok čekam bezobrazni poziv,
  ja gubim se u usnama tvojim
  i glasnim žicama svojim kažem
  počinjem da te volim.

Pre i posle jutra...

Jutro je omiljeno.

Jutro je puno vitamina. 

Jutro je filterisano.

Jutro je prugasto i cvetno.

Jutrom se umiju košmari,

namažu želje,

obuku karakteri,

obuje inspiracija,

naparfemiše emocija,

čekiranje obavljeno,

ukrcavanje može početi,

jer uskoro se kreće.

Kuda?!

Photo by MP

U ljubav na kočnici,

u realnost na kvačilu,

u sadašnjost na gasu.

U tihi pogled, 

nemirni duh,

u jak stisak,

vreli zagrljaj,

u vlažno popodne,

u nedostajući uhvaćeni trenutak,

prljav do receptora savesti,

čist do neobuzdajuće potrebe.

I dok palma nosi aromu kokosovog ulja

i lepi pesak po leđima,

a talas zapljuskuje svaku maštu,

sunce ubrizgava ljubav,

a ja.....

ja ujutru samo kažem važi, spremna sam,

obučem se tobom

i odoh da se sunčam.