Pazi, ne snima se!

Tvoj osmeh ne vidi se od tvoje glume.

Tvoj pogled što mi skenira svaku naježenu dlaku ne vidi se od tvoje glume.

Tvoj dodir  što me baca u nesves' ne vidi se od tvoje glume.

Čak se ni tvoj stomak ne vidi od tvoje glume.

Tvoj govor zaslađen sa tri kocke šećera ne vidi se od tvoje glume.

Tvoj jedinstven način ''iscevčiti'' pivo za 25 sekundi ne vidi se od tvoje glume.

Tvoj prvi korak ne vidi se od tvoje glume.

Tvoje dobro jutro i laku noć ne vidi se od tvoje glume.

Tvoja nekompletna kompletnost ne vidi se od tvoje glume.

Tvoja nesvršena istrajnost ne vidi se od tvoje glume.

Tvoja rascepljenost između volim te, ali i volim te tačka, ne vidi se od tvoje glume.

Naše malo, čisto, negovano i samo naše parče sveta ne vidi se od tvoje glume.

I dok  zajedno stojimo u kadru, pitam se

je l' se i tebi j..e sa mnom kao meni sa tobom?!

–Ne, glumim! – Mislim da, ne glumim!

Predah

Ljubiš me po vrelini,

hidriraš me u celini.

Opsedaš mi misli,

oduzimaš mi predah.

Predah, kada čvrsto radim na tvojim detaljima.

Predah , kada se iznova pitam – zbog čega mi toliko značiš?!

Predah , kada sam u galaktičkom brojanju zvezda.

Predah, kada brojim svako zrno peska, slučajno propuštam kroz prste i ponovo brojim.

Venera zapaljena.

Laka vožnja,

strah veliki,

predosećaj mali.    Predahu moj nenadani.

Na dlanu

Mlada, u poletu, zrela sleti na dlan i traži.

Traži posvećenost, poštovanje.

Nikako bojkot.

Uči me da budem čudna, da budem neshvaćena,

da budem devetnaestovekovska bespomoćna romantičarka,

da budem džejnostinovska hladna i gladna emocija,

ali da  se nikada ne pitam zbog čega i zašto sada i ovde.

Kada god pokušam da pomislim na nemir,

krene tako da me svrbi oko prstiju, osetim lagano peckanje.

Podseća me da život nije čokolada sa 70% kakaoa

I da je svet pun ukusa i neukusa.

 

Photo by MP

Uvek je tu.

Nekada je lepljiva i želatinasta.

Katkad je neuhvatljiv tečni fluid.

Gotovo nikada ne progovora.

Uvek ćutke zahteva.

I kada kažem gotovo je, odlazim, završila sam,

počne jako šuštanje u bubnoj opni,

zvuk koji miluje, a ne da mi mira,

jer ispod nemira, 300 nada viri.

Korak napred, nazad...ispovesti...

SAJBER MESO

-I love you too intensely! – Do you? ...typing.......<3 <3

Nešto rezimiram svoj život u poslednje vreme.

Mislim da je prevlast nastupila.

Naime, kolektivno pomračenje svesti vlada.

Mene, recimo, oduševljavaju tamo neki sajber frajeri, koji prosipaju svoju duhovitnost po displejevima.

O kakvom flertu ja govorim?!

Više nisam sigurna umemo li se zajebavati uživo.

Od toga mi je jako loše.

Photo by MP

Plaši me da ću se nakon svega zatelebati u prvog ko pobije ovu tvrdnju, kakav god da mu je status.

Još uvek me loži živa reč i meso.

Uf, kad krenem ovako sa ranim, jutarnjim slinavljenjem u nadi da rasteram oblake ove srede, a zapravo navučem takvu zaparu i vlažnost vazduha da ni dva kafetina uz danijelsa mi uopšte ne bistre um, a bo’me ni ne jačaju karakter.

                                  MP uz nesebičnu podršku BG

BORANIJA

Od mene samo komadići,

neukusni, nezdravi,

oni što idu zajedno sa novinom na deponiju.

Oni što su toliko gorki da je suza neminovna.

Oni što su kao raspali prevoz za lepoticu.

Prevoz do stajališta, nepovratnog, usahlog od predugog nekorišćenja, 

kao krema sa isteklim rokom trajanja i hrapavosti do iznemoglosti.

Emocijo, sitna boranijo,

                                  MP slušajući RM

ISTI SMER, DRUGA ULICA

Ohlađeno vino, sardine na žaru, akustična gitara.

Uvek pronađe neko neskriveno mesto, za koje ja, kao po običaju, nisam znala.

Vlažan jezik, usta zauzeta, pomno slušam njegove narativne avanture po domaćim krajolicima.

Meni je on kao tuti fruti, tako pitak i super konzumativan jednom u tromesečju.

Dobro sam se vozila pre nekoliko godina, kada sama pomisao da šetam sa njim bila je ''snu moj slatki, molim te se ostvari''.

Danas sam malo duže učesnik u saobraćaju i sedišta su malo drugačija.

On i ja uvek gađamo isti smer, samo drugu ulicu.

Uvek je sve odlično upakovano, smejemo se srdačno, gledamo se ljubazno, dodirujemo se poslovno.

Na njegovom semaforu crveno, na mom zeleno.

On je adrenalinski smiren tip.

Ja, au contraire, sofisticirano psujem.

Astro saveti govore da je to loto sedmica.

Meni krivo što nisam nadmeno, zrelo i sposobno zlopamtilo, pa da se sećam kako sam grčila želudac pri svakom susretu sa njim i njegovom najvećom ljubavi.

A svaka sadašnja je najveća.

Zabacujem asimetrični deo iza uha, nastavljam da ispijam vino, sa prezainteresovanom  facijalnom ekspresijom slušam o planinskim podvizima i osvojenim vrhovima i razmišljam kako ću noćas spavati sa otvorenim prozorom, jer leto kreće punom parom.

Da smo se drugačije sreli, bilo bi ranije sve.

                                       MP zapisničar, AV narator

ČETIRI RUŽE ZA LEPOTICU

Ovih dana fluorescentni meteo alarm.

Afrička omorina potpomaže srozavanje na 90/50, stvara se bestežinsko stanje.

Sunce ne probija oblak i stalno neki osećaj sravnata sa podom po kom koračam.

Dodatak na skupocenost ovog izdanja je i amplitudinalni hormonski talas.

Uteha je uveče, kada afrički vetar pojačava miris lipe i bluda.

Idealno za pravljenje raznih sranja i stanja u stilu tonight four roses, tomorrow four poses.

Triput ura za Tomorrowland!!!

Ona mirisna nota romanse – niko da ne zna, zajednički poznanici nepostojeći.

Samo unija mene i tebe.

-I, kako se osećam?!

-Malo iskrivljeno, ali čarobno.

Svaki utrošeni atom vredan je ovog renesansnog humanizma i podizanja na 120/60.

Pritisak se podiže, balans postiže. Amin.

Hej, četiri ruže za lepoticu, molim. 

                              

Jedan andalužanski san

Neću više gubiti vreme.

Postaćemo veterani sopstvenog vremena i izgubićemo najlepšu bitku.

Vidim nas tako obične u svojoj neobičnosti naše povezanosti.

Vidim nas dok šetamo carskim gradom slušajući flamenko gitaru i pokušavajući, dok držimo se za ruke, dlanom o dlan stvoriti zvučni efekat kastanjete.

Photo by MP

Vidim nas kako slavimo sadašnji trenutak, jedemo malagu i ostale afrodizijačne potrepštine.

Vidim nas uvek vrlo jasno i čisto, gotovo nikada zamagljeno.

Vidim nas kada zvezda upeče, vetar duva sa Atlantika, slameni suncobran mi mrsi lokne i led u caipirinhi zasigurno topi, a ti crtaš prstom krivine po mom telu i blagim pogledom pojačavaš moju emociju.

Photo by MP

Vidim nas i kad se smeješ do suza dok ja pokušavam vrlo nespretno da otvorim vrata muzeja praveći sebi klizeći start po uglačanom kamenom podu, vodeći računa da slušalice mi ne padnu, jer izgubićemo red, a stali smo do šezdesetosmog dela vrlog umetnika.

Vidim nas i kada sam nervozna i bodem kao kaktus, a ti neustrašivo sedneš pored mene i hrabro me poljubiš. Gracias mi amor.

Vidim nas kako pokušavamo da okusimo život u želji da ne bude samo isporučen, već i viđen.

Vidim nas i kada se ponašamo potpuno blesavo, dok ti glumiš figuru u pesku, a ja praveći fotografije privlačim turiste i činim od tebe cirkusku atrakciju.

Vidim nas kako ljubomorno čuvamo ove andalužanske noći.

Vidim nas i da si mi prijatelj i omiljena osoba i da sam potpuno refokusirana u tvojoj blizini i da me baš briga na kom meridijanu se nalazimo, jer ti si meni uvek moja Costa del Sol (obala Sunca).

Photo by MP

Postoji još mnogo toga što ćemo otkriti u nama. Ništa nije patetika i romantika i ništa nije dozvoljeno i zabranjeno i ništa nije moguće i nemoguće. U jednom trenu može biti sve prašina, može biti tornado, glad ili žeđ, ali dokle god vidim nas, meni najslađi san traje.
https://www.youtube.com/watch?v=RnspiDJJeFU