Falusni monolozi jednog pevca

Zdravo. Kako si? Šta se radi? Bila si blokirana, sada više nisi. Tvoj sam od sada i zauvek.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Nećeš da se javiš. Jasno mi je, razumem te. Preselio sam se. Krenuo sam sve otpočetka. Evo mog imena, evo datuma, daj šansu da se sve otvori između nas.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Zdravo, Miko. Razumem tvoju tišinu, razumem tvoje čekanje i moje iščekivanje da se zakotrljamo. Našao sam ovde jednog kolegu, govorimo istim jezikom. Zajedno kafenišemo na pauzi. Evo, upravo  te pozdravlja. Pričao sam mu o tebi. Pričam mu stalno o tebi.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Izvini, sve oko mene je raspadnuto, svuda sam ostavio komad sebe. Samo ne dozvoljavam da mi diraju precious komad tebe.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Dođi da neprestano gledam u krivinu tvoje donje usne i da tvoja senka i obrisi tvoji budu svuda u ovom stanu, da vazduh bude ustajao od tvog prisustva. Šta je to 1517 kilometara?! Bitno je, Miko, da ja osećam tvoju blizinu stalno i uvek.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Slušaj, rešio sam. Znam, tek je početak godine, ali ja ne prestajem da pravim planove za nas dvoje. Razmišljao sam, nismo nikada zajedno putovali. Hajmo u Južnoafričku Republiku na letovanje. Biće nam divlje, novodimenziono, divno. Dve nedelje vrhunskog avanturizma. Pomisao na nas je sunce, divljina, izazov, trofej. Provešćemo se fes. Hoću te sa sobom, da nam svaki dan bude safari. Da nebo bude beskonačno istačkano. Hoću na pesku sa tobom, okružen slonovima i žirafama. Znaš ono ’’volim te kao konja, zverski te volim’’. Dobro, to su sve samo moji planovi, ali,Miko, ne brini, radićemo u punom kapacitetu da te planove i ostvarimo.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Bodljikavo - photo by MP 

Nisam ti pisao nekoliko dana, izvini june moje. Navuk’o sam nekakav grip, a sve moram sam da radim. I da cedim limun i da pravim supe i ostale podizače imuniteta. Ti nikako da se oglasiš. Nema veze, ne ljutim se. Verujem da ćeš mi uskoro poverovati i pozvati. Ona je pređašnje svršeno vreme. Razumi me, pokušavao sam više puta da počnem sa tobom, ali kad god se vratim ovde, ona je nekako uspevala da me uhvati u svoje kandže. Nisam  bio pri sebi. Ali, ojačao sam, otvrdnuo na njene ubode i definitivno otišao. Ti si moja kombinacija med i mleko, koju želim da konzumiram 24 x 365/366 x n-godina.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Još uvek sam pod opsadom gripa. Zapravo, ovakvo moje stanje i izdanje traje još od oktobra. Lekar kaže da mi je imunitet zahvaćen depresivnim virusom. Kada bi me samo barem ovako, preko poruke, ljubnula. Injektirala bi mi toliku količinu antitela, da bi mi odmah proleće prostrujalo organizmom.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Sanjao sam nas noćas. Prethodne noći, takođe. Imam utisak i da te budan sanjam. Svaka čast kakve moći ti imaš. Neizbrisivo je naše zajedničko trošenje vremena i maratonski neprospavane spojeniujednotelo noći. Mogao bih živeti među tvojim nogama. Tamo je uvek tropska vrelina, koju ja obožavam. I uvek kreativno razmišljam na toj lokaciji. Kao da sam na nekoj planeti koju sam davno otkrio i poželeo da habitujem na istoj. Potpuno sam lansiran.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Vraćam se s’posla. Isceđen kompletno. Vozovi kasne, radnici metroa su u štrajku. Imam vremena na pretek da te premotavam po glavi i u portretu i u lendskejpu. Znaš, naša priča se odvija u nekoliko nijansi narandžaste boje, tako je sočna i puna vitamina. Ne kupujem istinu, ne prodajem laž. Volim te. Nedostaješ mi.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Polako, sigurno i zagarantovano se moja putanja od strpljenja do nestrpljenja skraćuje. Ako nećeš ti mom bregu, moraću  ja tvom. Imam neke slobodne dane u martu. Došao bih. Ma čuj mene, bih. Samo dolazim. Za mene svet je ništa drugo do malo stišljivog vazduha u džepu moje jakne i tvoja ruka u njemu. Ti si moja osoba. Ona što nosem dodiruje moj vrat, dahće na uvo i čini da mi život bude tamàn. Teško je pronaći deo mene koji ne voli celu tebe.

Javi se da pričamo.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Ja, kao svaka prava koka, svejedno je da li je pevac ili krelac. Bežala sa časova, nikad. Odgovarala kada profesor prozove, uvek. Pretvorila monolog u dijalog, samo jednom. Sada.

 - Tu sam. 

Kupovina

Shopping alone, hiding emotions to avoid feeling vulnerable and weak. Excitement and fun, be prepared to have a good time.

Januarska kupovina je nešto najznačajnije na početku svake godine, pa i prestupne. Idući tako od radnje do radnje, gde nakon druge krene lagana vrtoglavica, kupim ponešto (mada gramatika domaćeg jezika kaže da se piše i po nešto) bar za lek.

Osim što sam prozorski kupac, koji stoji uz radijatorska rebra svoje dnevne sobe i nervozno, promrzlo, posmatram belinu koja se pruža mom vidokrugu, a i van njega, ja kupujem i vreme. Naročito sada, kada je depresija u svom zenitu, a poniženja (kako moj nesuđeni benefitni prijatelj zove sniženja) na rastućoj lestvici. Kupim ja tako vreme, malo sunca u džepu nije na odmet. A onda kreće vožnja i dostiže se tu sigurno četvrta brzina, jer u naseljenoj sredini ograničenje je 50 km/h. Pošto je sunce u džepu, raspoloženje se odmah popravlja, okice se ucakle, obrazi zarumene, osmeh dobija na jačini. I uvek, gotovo uvek, se desi nešto novo tog dana. Ana me pozove i kao i uvek, pa i tada pita šta ima novo, a mene obuzme takva milina, jer jedva čekam da joj ispričam šta se novo desilo. Ej, zvao me danas bronhi. Siti smo se napričali. Zamisli dva puta po petnaest minuta. Kako on meni olakšava disanje, pa to je čudo neviđeno. I eto, možda sam i kupila ozeblo sunce, ali sniženju se ne gleda u procenat.

Idem tako dalje i naiđem na sniženje strahova. Pa tako kupim jedan (po jedan), da se nađe za crne dane. Svojski pokušavam odupreti se toj januarskoj klopci, ali govoto uvek upadnem u istu. Kupiš tri, četvrti artikal dobiješ gratis. Ja budala, kupim dovoljno strahova, oni me časte još jednim. Prava sam nezahvalnica, ne?! Prvo kupim dosadu. Ne zato što mi se ona najviše dopala, nego mi je bila pod rukom. Odmah se ubacim u taj režim. Non stop organizujem viđanje sa mnoštvo različitih likova, a katkad i frikova, slušam ih sa četvrt sluha, jer strah se baš uvukao. Redovno pravim zapise u svom planeru. Pretovarim sebi dan. I onda bum tras praznina. E tom strahu nisam mogla odoleti. Morala sam ga kupiti, jeftin bejaše. Bezbojni prostor, beznačajne ravne reči, bez amplitude i bliceva, razni osećaji od pripadnosti preko potrebe do dovoljnosti. Sve ovo, a i mnogo više izaziva praznina. Najveća sniženja su na polici strah ''same old love''. Bez da pogledam koliko košta, kupim isti, jer ponuda je koja se ne odbija. Nepristojna je, ali jako, jako primamljiva. U depresivna vremena strahovito se pojačava razmišljanje, a ponekad i delanje sex with an ex, ex is the best for the sex i varijacije na zadate reči. Strah se uvuče u svaku poru mog intimnog predela. Naročito nakon svih mogućih i nemogućih novogodišnjih i verskih praznika, kada se vajber, sms i ostale aplikacije usijaju od željenja svega najboljeg u nastupajućoj godini. Naravno, javi se i same old love i eto, strah na delu, jer rezistentnost, usled svih gore pomenutih dešavanja, je smanjena. Sačekam uredno red za plaćanje i dočeka me na kasi iznenađenje. Dobijem gratis artikal, strah od samoće. Hiphiphureeej.

Ja, šta ću, kud ću, nego spakujem ga u isključivo biorazgradivu kesu, jer i ovakva, sva puna strahova, vodim računa o nezagađenju životne sredine. Dođem kući, pustim playlistu, piči Girls from Ipanema, sipam džonija i krećem da čeprkam po torbi, ne bi li sagledala kakva bejaše kupovina. U tom, brže bolje donesem još jednu čašu, dolijem, nek' se nađe, možda neko i navrati. Pozitivne misli, pozitivna dešavanja i te takve mudrolije. Nitokuda, mada sam želela to neizmerno, zovneš me ti, krećeš da prosipaš po telefonskoj žici tako slatke i tako jestive epitete. Dok se dogovoramo oko našeg susreta, osećam da sam u spazmu, da jedva čekam da te ščepam, ljubim i ne puštam. I tada mi klikne, da sam nedavno kupila naviku. Naviknuta na tebe, gotovo nasukana. Sve vreme našeg razgovora, ja uredno klimam glavom, nameštam frizuru, osmeh i pogled, jer moram lepo izgledati čak i preko telefona. Štelujem glas, da delujem zavodljivo i primetim da nemam led u čaši. A to nikako ne valja. Ta ludačka navika, da se žestina pije obavezno sa ledom, pa čak i kada glasa nemam, je neobjašnjiva. Sećam se momenta kada smo se upoznali. Glasnice su me neposredno pre toga izdale, ali navika je čudo, led u čaši podrazumeva se. Ti prilaziš, pitaš da pozajmiš kocku leda, a ja u svoj svojoj nemogućnosti da ti bilo šta saopštim, klepim te po ruci i nestrpljivo čekam tvoju reakciju. Ti se savijaš od smeha i neprestano postavljaš pitanja, u nadi da ću ti reći nešto čujno. Te večeri sam iz petnih žila pokušavala da progovorim. A čas posla sam se zaljubila. I postao si mi takva navika sa koje se ni dan danas ne mogu skinuti.Ne znam, nisam pametna, ali sam čvrsto rešena da te pazarim samo za sebe, tako čistog, netaknutog, svežeg, novog. Ti nisi na sniženju, nova kolekcija si. A to je ono što želim. Međutim, umesto dobre kupovine, dobijem dobar šamar. Na kasi kažu ne može. Ajde što nisi na sniženju, nego si čak i takav kao nova kolekcija odavno kaparisan, zauzeće, tuđ, nisi slobodan i ostali sinonimi.

Da l' je euforija il' je depresija, da l' je sreća il' je slučajnost, da l' je san il' je televizor ugašen, da l' je lomljivo il' je godina majmuna, jedno je sigurno, šoping ture se okreću, avanture pokreću.